Marikarmen Abaskal imala je samo 17 godina kada se uselila u stan u Madridu. Sedamdeset jednu godinu kasnije iz iste zgrade izneta je na nosilima, dok je napolju hiljade ljudi uzvikivalo: „Marikarmen, nisi sama“. Priča o 87-godišnjoj penzionerki postala je jedan od simbola sve ozbiljnije stambene krize u Španiji.
Marija del Karmen „Marikarmen“ Abaskal živela je u stanu u madridskom Retiru od 1956. godine. U njemu je provela praktično čitav odrasli život, ali je dugogodišnji spor sa vlasnikom zgrade ove nedelje završen njenim prinudnim iseljenjem.
Problem je počeo nakon što je zgradu preuzela kompanija Urbagestion.
Abaskal je ranije plaćala oko 500 evra mesečno, ali je nova kirija u jednom trenutku povećana na čak 2.650 evra. Iznos je kasnije spušten na 1.650 evra, što je i dalje bilo više od njene mesečne penzije od približno 1.350 evra.
„Ovde živim 71 godinu i ne želim da odem“, rekla je novinarima samo dan pre iseljenja.
Ipak, slučaj je pravno komplikovaniji od običnog spora oko povećanja kirije.
Kada se njena porodica uselila u stan, njen otac je potpisao stari tip regulisanog ugovora o zakupu. Nakon smrti roditelja i promene vlasnika zgrade, Abaskal je od 2018. nastavila da plaća kiriju privatnom vlasniku, ali je Urbagestion osporio njeno pravo da nastavi da koristi stan pod uslovima starog ugovora.
Spor je na kraju stigao do Vrhovnog suda, koji je u martu presudio protiv nje.
Njena advokatica Beatris Duro tvrdila je da je pred iseljenje još čekana odluka o zahtevu kojim se tražilo njegovo obustavljanje. Predstavnici vlasnika, prema navodima medija, ipak nisu pristali da postupak bude zaustavljen.
A onda je došao 23. septembar.
Abaskal je, prema izveštajima, istog dana obaveštena da ima svega 30 minuta da napusti stan u kojem je živela više od sedam decenija.
Vest je izazvala ogromnu reakciju.
Oko zgrade se okupilo približno 10.000 demonstranata, a deo njih pokušao je da spreči iseljenje blokiranjem ulaza. Policija je uklanjala demonstrante dok su okupljeni uzvikivali „Marikarmen, nisi sama“, „Sramota“ i druge poruke podrške.
Osamdesetsedmogodišnja žena na kraju je iz zgrade izneta na nosilima i prebačena u ambulantno vozilo koje ju je odvezlo iz kraja u kojem je provela gotovo čitav život.
Gradske vlasti Madrida ponudile su drugačiju verziju dela priče.
Gradonačelnik Hoze Luis Martinez-Almeida i gradske službe naveli su da je Abaskal pre iseljenja ponuđeno nekoliko alternativa, među kojima je bio i smeštaj u odgovarajućoj ustanovi, ali da ih je odbila. Ona će, prema dostupnim informacijama, sada živeti kod rođaka.
Njeno iseljenje u međuvremenu je preraslo lokalni spor između stanara i vlasnika nekretnine.
Slučaj je pomenut čak i tokom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku, gde ga je španski premijer Pedro Sančez nazvao „društvenom tragedijom koju kao zemlja ne možemo da prihvatimo“.
Ministarka stanovanja Isabel Rodrigez Garsija otišla je još dalje, ocenjujući da slučaj pokazuje posledice „divlje spekulacije“ na tržištu nekretnina.
Istovremeno su protesti protiv iseljenja organizovani i u drugim španskim gradovima, uključujući Barselonu, Valensiju, Sevilju, Ovijedo, Kadiz i Avilu, u okviru kampanje #NiUnDesahucioMás – „Nijedno iseljenje više“.
Slučaj Marikarmen Abaskal zato više nije samo priča o jednom ugovoru o zakupu. Postao je deo mnogo veće rasprave o cenama stanovanja, pravima zakupaca, privatnoj svojini i pitanju koliko dugo obični ljudi mogu da izdrže rast troškova života u velikim evropskim gradovima.
Sud je doneo svoju odluku. Vlasnik je ostvario svoje pravo.
Ali prizor 87-godišnje žene koju na nosilima iznose iz doma u kojem je živela od svoje 17. godine pokazuje zašto zakonski završetak jednog slučaja ne mora nužno da znači i kraj rasprave o tome šta je pravedno.