Tetovaže su za mnoge ljude način izražavanja ličnosti, ali novo naučno istraživanje sugeriše da njihov uticaj na organizam može biti mnogo ozbiljniji nego što se ranije pretpostavljalo. Švajcarski naučnici otkrili su da pigmenti iz tetovaža dospevaju u limfne čvorove, gde mogu izazvati dugotrajne upalne reakcije i uticati na funkcionisanje imunog sistema.
Iako se tetoviranje uglavnom posmatra kao estetska procedura, unošenje mastila pod kožu pokreće niz bioloških procesa koji ne prestaju nužno nakon zarastanja tetovaže. Naučnici već godinama istražuju potencijalnu toksičnost pigmenata, ali novo istraživanje donosi dodatna saznanja o njihovom uticaju na imunitet.
Tim švajcarskih istraživača, predvođen profesorom Santjagom Gonzalesom, sproveo je eksperiment kako bi utvrdio šta se događa sa mastilom nakon što dospe u organizam i koliko dugo može uticati na odbrambene mehanizme tela.
Mastilo iz tetovaža završava u limfnim čvorovima
Istraživanje, objavljeno u naučnom časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, obuhvatilo je 40 miševa kojima su na šapama napravljene tetovaže crnim, crvenim i zelenim mastilom.
Koristeći elektronsku mikroskopiju, naučnici su pratili kretanje pigmenata kroz organizam i došli do zanimljivog, ali zabrinjavajućeg otkrića.
Već nekoliko sati nakon tetoviranja, značajne količine mastila dospele su u limfne čvorove, koji imaju ključnu ulogu u odbrani organizma od infekcija.
Tamo su pigmente apsorbovali makrofagi, posebna vrsta belih krvnih zrnaca čiji je zadatak da prepoznaju i uklanjaju strane materije i potencijalno opasne mikroorganizme.
Međutim, umesto da jednostavno eliminišu mastilo, ove ćelije pokrenule su intenzivnu upalnu reakciju.
Upala može trajati godinama
Prema rezultatima istraživanja, makrofagi koji su apsorbovali mastilo počeli su da odumiru nakon približno 24 sata, oslobađajući pigmente koje su zatim preuzimale nove imune ćelije.
Tako je nastajao ciklus koji potencijalno može održavati hroničnu upalu tokom dužeg vremenskog perioda.
Dva meseca nakon tetoviranja, kod eksperimentalnih životinja pojedini pokazatelji upale bili su i do pet puta viši od uobičajenih vrednosti.
Naučnici upozoravaju da bi dugotrajno prisustvo pigmenata u limfnim čvorovima moglo imati posledice po funkcionisanje imunog sistema, mada još nije utvrđeno u kojoj meri se rezultati dobijeni na životinjama mogu primeniti na ljude.
Tetovaže bi mogle uticati i na odgovor organizma na vakcine
Jedan od posebno zanimljivih delova istraživanja odnosio se na reakciju imunog sistema na vakcinaciju.
Naučnici su tetoviranim miševima dali mRNA vakcinu protiv kovida 19 i primetili da je njihov imuni odgovor bio oslabljen u odnosu na očekivani.
Istraživači pretpostavljaju da bi nakupljanje mastila u limfnim čvorovima moglo uticati na način na koji organizam reaguje na određene imunološke stimuluse.
„Kada se tetovirate, zapravo ubrizgavate mastilo u svoje telo. To nije samo kozmetička promena na koži, već postupak koji ima uticaj i na imuni sistem“, objasnio je profesor Gonzales za New Scientist.
Ipak, ovi nalazi ne dokazuju da tetovaže smanjuju efikasnost vakcina kod ljudi. Za takav zaključak neophodna su dodatna klinička istraživanja.
Ni uklanjanje tetovaže ne mora ukloniti mastilo iz organizma
Švajcarski naučnici analizirali su i uzorke limfnih čvorova tetoviranih ljudi, pri čemu su pronašli značajne količine pigmenta.
Prema rečima profesora Gonzalesa, uklanjanje tetovaže laserom ne znači nužno da će pigmenti koji su već dospeli u limfni sistem nestati iz organizma.
„Možete ukloniti mastilo iz kože, ali ne možete ga jednostavno ukloniti iz limfnih čvorova“, objasnio je istraživač.
Ovo otkriće dodatno naglašava potrebu za boljim razumevanjem dugoročnih posledica tetoviranja, naročito kod osoba koje imaju veliki broj tetovaža.
Postoji li veza između tetovaža i raka?
Pitanje potencijalne povezanosti tetovaža sa malignim bolestima već je bilo predmet naučnih istraživanja.
Ranija studija Univerziteta Lund u Švedskoj ukazala je na približno 21 odsto veći relativni rizik od razvoja limfoma među tetoviranim osobama u posmatranoj populaciji.
Međutim, važno je naglasiti da takva statistička povezanost ne dokazuje da tetovaže izazivaju rak. Na rezultate mogu uticati i drugi faktori, a za potvrđivanje uzročno-posledične veze potrebna su dodatna istraživanja.
Profesor Gonzales upozorio je da dugotrajna upala potencijalno može opteretiti imuni sistem, ali je istakao i da postoje brojna otvorena pitanja na koja nauka tek treba da odgovori.
Autori švajcarske studije zaključili su da njihovi nalazi predstavljaju važan korak u razumevanju uticaja mastila za tetoviranje na imuni odgovor i da bi mogli doprineti unapređenju bezbednosnih standarda i regulative u industriji tetovaža.
Za sada nema dovoljno dokaza da tetovaže same po sebi izazivaju ozbiljne bolesti kod ljudi, ali nova saznanja pokazuju da njihovi biološki efekti mogu biti mnogo dugotrajniji od samog procesa zarastanja kože.
