Ako ste ikada pokušali da smršate, velika je verovatnoća da vam je neko rekao istu stvar:
„Moraš da brojiš kalorije.“
Za mnoge ljude to je postalo gotovo pravilo koje se ne dovodi u pitanje. Kupi digitalnu vagu, instaliraj aplikaciju, meri svaki gram hrane i zapisuj sve što pojedeš.
U teoriji zvuči jednostavno.
U praksi izgleda ovako:
U sedam ujutru pokušavate da izmerite koliko grama ovsenih pahuljica ide u činiju, vagate mleko, unosite podatke u aplikaciju i pitate se da li je zaista potrebno ovoliko matematike da biste pojeli doručak.
Zbog toga veliki broj ljudi odustane posle nekoliko dana. A onda se javlja pitanje koje muči gotovo svakoga ko pokušava da smrša:
Da li je brojanje kalorija zaista neophodno?
Zašto ljudi uopšte broje kalorije?
Postoji dobar razlog zašto treneri i nutricionisti često preporučuju ovu metodu.
Ljudi veoma često potcenjuju koliko zapravo jedu.
Šaka grickalica ovde.
Malo sira tamo.
Kašika majoneza.
Još jedna kafa sa šećerom.
Na kraju dana broj kalorija može biti znatno veći nego što mislimo.
Upravo zato istraživanja pokazuju da praćenje telesne težine, ishrane i fizičke aktivnosti često povećava šanse za uspešno mršavljenje. Kada vidite konkretne brojke, mnogo lakše shvatite odakle dolazi višak kalorija.
Drugim rečima, aplikacija vas ponekad suoči sa istinom koju ne želite da čujete.
Problem je što ljudi nisu kalkulatori
I tu dolazimo do najveće mane.
Broj kalorija nije jedina stvar koja je važna.
Zamislite dve osobe koje pojedu isti broj kalorija.
Prva pojede nekoliko parčadi pice.
Druga pojede pileće belo meso, krompir, pirinač, povrće i voće.
Na papiru broj kalorija može biti sličan.
Ali osećaj sitosti neće.
Niti kvalitet ishrane.
Upravo zato nutricionisti stalno upozoravaju da nisu sve kalorije iste.
Neke namirnice vas zasite na nekoliko sati.
Druge vas ostave gladnim već posle pola sata.
Zašto mnogi Srbi mrze brojanje kalorija?
Budimo iskreni.
Većina ljudi u Srbiji nema vremena da meri svaku krišku hleba.
Imamo posao.
Porodicu.
Obaveze.
Slavu kod rođaka.
Roštilj kod prijatelja.
Burek ujutru jer ste zakasnili na posao.
Život jednostavno nije laboratorija.
Zbog toga mnogi ljudi koji uspešno održavaju zdravu telesnu težinu nikada ne broje kalorije. Umesto toga, imaju određene navike koje im omogućavaju da prirodno kontrolišu unos hrane.
Kada brojanje kalorija zaista ima smisla?
Stručnjaci smatraju da je brojanje posebno korisno na početku.
Tada možete da naučite mnogo o sopstvenim navikama.
Na primer:
- koliko kalorija zapravo ima kafa sa šećerom,
- koliko kalorija krije „samo malo“ majoneza,
- koliko se razlikuju pileća prsa i kobasice,
- koliko lako ulje može da poveća kalorijsku vrednost obroka.
Nakon nekoliko nedelja većina ljudi razvije mnogo bolju procenu porcija i više ne mora da meri baš svaku namirnicu.
Šta funkcioniše bolje na duge staze?
Mnogi stručnjaci danas smatraju da je za prosečnog čoveka važnije da izgradi dobre navike nego da postane računovođa sopstvene ishrane.
Zato preporučuju nekoliko jednostavnih pravila:
- jedite više proteina,
- neka pola tanjira bude povrće,
- birajte što manje prerađenu hranu,
- planirajte obroke unapred,
- kuvajte kod kuće kad god možete.
Zvuči manje spektakularno od aplikacije koja vam prati svaki zalogaj.
Ali upravo zato često i funkcioniše.
Šta je najbolji pristup za prosečnog Srbina?
Verovatno negde između.
Ako nikada niste obraćali pažnju na ishranu, nekoliko nedelja brojanja kalorija može biti veoma korisna lekcija.
Ali ako vas to nervira, opterećuje ili tera da odustanete od dijete posle deset dana, verovatno nije pravo rešenje za vas.
Jer najbolji plan ishrane nije onaj koji izgleda savršeno na papiru.
Već onaj kojeg možete da se pridržavate mesecima.
Ili godinama.
Na kraju krajeva, niko se nije ugojio zato što nije znao matematiku.
Već zato što su mu svakodnevne navike bile jače od plana koji je pokušavao da prati.