Lekovi koji su poslednjih godina postali izuzetno popularni zbog svoje efikasnosti u regulisanju telesne težine mogli bi imati još jednu, potpuno neočekivanu prednost. Novo istraživanje naučnika sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju sugeriše da semaglutid, aktivna supstanca lekova poput Ozempica i Wegovyja, potencijalno može usporiti određene procese starenja i produžiti životni vek.
GLP-1 lekovi već su promenili pristup lečenju gojaznosti i dijabetesa tipa 2, ali naučnici sada istražuju da li njihovo dejstvo prevazilazi kontrolu apetita, regulaciju šećera u krvi i gubitak kilograma.
Prema istraživanju objavljenom 2. septembra u prestižnom naučnom časopisu Nature, semaglutid je u eksperimentima na životinjama pokazao potencijal da ublaži određene fiziološke promene povezane sa starenjem, uključujući hroničnu upalu, metaboličke poremećaje i slabljenje fizičkih sposobnosti.
Iako rezultati zvuče izuzetno obećavajuće, istraživači naglašavaju da je reč o eksperimentima na miševima i da još ne postoje dokazi da isti efekat produženja životnog veka postoji kod ljudi.
Miševi koji su primali semaglutid živeli su gotovo 100 dana duže
Naučnici su tokom istraživanja svakodnevno davali injekcije semaglutida ženkama miševa starim 20 meseci, što predstavlja relativno poznu životnu dob za ove životinje.
Rezultati su pokazali značajnu razliku u dužini života. Prema podacima iz studije, životni vek tretiranih miševa povećao se sa 742 na 834 dana, odnosno za približno 92 dana.
To predstavlja povećanje od oko 12 odsto, što je privuklo veliku pažnju istraživača koji proučavaju biološke mehanizme starenja.
Pored dužeg života, kod životinja koje su primale semaglutid primećena su i poboljšanja određenih fizioloških funkcija, kao i smanjenje pokazatelja starenja na ćelijskom i metaboličkom nivou.
Kako GLP-1 lekovi utiču na proces starenja?
Profesorka Danika Čen, jedna od autorki istraživanja i stručnjak za metaboličku biologiju na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju, objasnila je da je tretman semaglutidom poboljšao fiziološke funkcije životinja i uticao na mehanizme koji regulišu starenje.
Starenje je složen biološki proces koji, između ostalog, uključuje postepeno slabljenje mišićne funkcije, smanjenu pokretljivost, poremećaje metabolizma, hronične upalne procese i promene kognitivnih sposobnosti.
Prema nalazima istraživača, semaglutid je ublažio neke od ovih promena.
Posebno je zanimljivo što je tretman smanjio upalne reakcije povezane sa starenjem, uticao na metabolizam masti i poboljšao određene procese povezane sa imunim odgovorom, regulacijom insulina i održavanjem funkcionalnosti proteina u ćelijama.
Naučnici smatraju da bi aktivacija GLP-1 receptora u kasnijim životnim fazama mogla delimično oponašati korisne efekte kalorijske restrikcije, koja se već dugo proučava kao jedan od mogućih načina uticaja na dugovečnost.
Nije reč samo o mršavljenju
Jedno od najvažnijih pitanja jeste da li su pozitivni rezultati posledica direktnog delovanja semaglutida na biološke procese starenja ili jednostavno proizlaze iz smanjenog unosa hrane i telesne težine.
Tokom eksperimenta istraživači su zabeležili približno 24 odsto smanjenja pojedinih pokazatelja povezanih sa apetitom, telesnom težinom i masom tkiva kod tretiranih životinja.
Poznato je da smanjenje prekomerne telesne mase može poboljšati metaboličko zdravlje i smanjiti određene faktore rizika za hronične bolesti. Međutim, naučnici žele da utvrde da li semaglutid ima i nezavisne efekte na ćelijske mehanizme starenja.
Profesorka Čen istakla je da bi deo koristi mogao biti povezan sa smanjenim unosom kalorija, ali da je za razumevanje tih mehanizama potrebno sprovesti dodatna istraživanja.
Da li će Ozempic jednog dana postati lek protiv starenja?
Iako se GLP-1 terapije već koriste za lečenje određenih metaboličkih bolesti, naučnici smatraju da bi u budućnosti mogle dobiti dodatnu ulogu u medicini usmerenoj na zdravo starenje.
Istraživači navode da njihovi nalazi otvaraju mogućnost ispitivanja ovih lekova kod starijih osoba, sa ciljem očuvanja fizioloških funkcija i potencijalnog usporavanja promena povezanih sa godinama.
Ipak, postoje važna ograničenja. Studija je sprovedena na ženkama miševa, pa nije poznato da li bi rezultati bili isti kod mužjaka, drugih životinjskih vrsta ili ljudi.
Takođe, GLP-1 lekovi nisu bez neželjenih efekata. Mučnina, povraćanje, dijareja i zatvor spadaju među najčešće, dok određene komplikacije mogu zahtevati ozbiljniju medicinsku procenu. Zbog toga njihova primena mora biti zasnovana na odgovarajućim medicinskim indikacijama.
Za sada ne postoje klinički dokazi da Ozempic ili drugi GLP-1 lekovi produžavaju život zdravim ljudima, niti su odobreni kao terapija protiv starenja.
Ipak, rezultati istraživanja predstavljaju zanimljiv korak ka boljem razumevanju veze između metabolizma, telesne težine, upalnih procesa i dugovečnosti.
Ako buduća istraživanja na ljudima potvrde makar deo ovih efekata, lekovi koji su postali poznati po svojoj ulozi u mršavljenju mogli bi dobiti sasvim novo mesto u medicini budućnosti.
